« Остали текстови
Аутор: Информативна служба ЦПЦ
Постављено: 04. 04. 2010.
Говор Архиепископа Которског Симеона
Хришћански вјерници у Господу!
Послије дугог периода Поста коме се пред нашим очима поновио живот и смрт Господа нашега Исуса Христа, у времену у којем смо се можда подсјетили и властите смртности, у овом времену светог Ускрсшњег празника, чезнули смо за Васкрсењем Господа Исуса Христа.
И данас се суочавамо у великом страхопоштовању са тим догађајем.
Прошло је искушење, преко срамоте која се урадила Сину Божјем.
Данас славимо Његово васкрсење. Христос је умро за нас на крсту, и ускрснуо је из мртвих. Он који је умро за нас, вратио се Свом Оцу, на мјесто на које се, ми хришћани на земљи, надамо да ћемо једног дана доћи.
Његово Страдање и Његова смрт не би требало да остану незапамћени. Његова смрт коју требамо призивати у сјећање, не би требала бити узалудна.
Христос је нам је у Име Свог Оца, оставио своју Цркву, цркву мира и љубави.
Када се сјетимо овог великог догађаја, у времену у коме живимо, и упитамо се што је постало од ове цркве Господа нашега Исуса Христа, мораћемо признати да се много тога промијенило у негативном смислу.
Ђе је љубав, коју нам је он оставио у насљеђе?
Ђе су разумијевање праштање којима нас је научио?
Што се десило са Завјетом који нам је Он оставио?
Црква Нашeg Господa Исусa Христа, који нас је учио јединству, је кроз неразум људски искидана.
Људи су погазили Завјет Сина Божјега и његово учење дијелом употријебили за постизање, како личних тако и политичких циљева.
Данас, на овом дану, вриједном памћења, у коме на основу констелације календара, Свето Ускрснуће славимо заједно са Римокатоличком црквом, требали би се сјетити и тога да смо прије 1000 година били једна Црква, црква која је на основу политичке моћи и неразумијевања људи вођена ка великој Шизми црквене историје.
Људи су тада подијелили Цркву Сина Божјега, и преко властитих профаних жеља подијелили и оне који су вјеровали у заједничку Цркву нашега Господа.
Тако можемо са горчином бацити поглед и на сопствену ситуацију у Црној Гори, на ситуацију која до данашњег дана није пронашла јединство или мир.
Верујемо у то, да нас у Црногорској православној цркви, наш Господ није напустио.
А верујемо у то да ће мир опет ступити и у нашу цркву.
Ми верујемо да је дјело наших предака за нашу цркву било са благословом Бога, и верујемо да су наши преци у славу Божју, у част црногорског народа, управљали Црквом Господа нашега Исуса Христа у Црној Гори. Вјерујемо такође и надамо се да ће нас, наш Светотројични Бог штитити и дати нам поново једног дана оно што су људи створили у његово име.
Браћо и сестре у Христу,
Покажимо ове велике Свете Неђеље, Васкрсења Господа Исуса Христа људима, да смо за Добро сачували нашу вјеру.
Покажимо људима да нам није чудно ако се на овај дан Мира молимо и за наше непријатеље, да им Бог подари разумијевање и мир.
Молимо се данас за поново порбуђен мир и тамо, где се више не може наћи.
Молимо се за мир у Црној Гори, и мир у свијету, мир који што хитније требамо за наш живот, и живимо са другим људима у Црној Гори у миру и покажимо да су Мир и Љубав прави пут и за нас и за свијет.
Захваљујем Васкрслом Господу Исусу Христу, који ми је омогућио да будем са вама данас у мојој епархији, и да са вама славим Ускршњи празник.
Знам да бих већ дуже морао говорити црногорски језик, и знам да сам премало времена код вас, верника у мојој епархији.
Али наш Митрополит ми је поверио задатак Министарства спољних послова наше Цркве. А са овим задатком, ја сам надлежан за све Дијаспоре у свијету.
Већ 25 година имам вјернике у Аустрији, који су дошли самном из Грчке православне цркве Старог календара у Црногорску православну цркву, а које сам ове године оставио саме у Аустрији.
Али они су разумјели све, и шаљу вама Црногорцима честитке за овај дан и благослов Васкрслог Господа Исуса Христа.
Они су разумјели зашто морам да будем овђе, јер знају да моје срце осјећа потребу да са вама будем на овај дан.
Сјетимо се скупа на овој Светој Литургији и оних људи који ове године више нијесу са нама.
Молимо се за њих, да се Васкрсли Господ Исус Христос смилује њиховим душама.
И на крају Свете Литургије, мислимо на Катехизијски говор Св. Јована Златоустог у коме нас подсјећа, да помислимо и да се помолимо и за оне који из добрих разлога нијесу данас могли да буду са нама.
И тако, желим вам свима Мир и Љубав нашег Васкрслог Господа Исуса Христа, и желим вам снаге да помогнете људима, да поново пронађу мир тамо гдје се више не може наћи, и да љубав и мир задобијете у вашим породицама, и на вашим радним мјестима.
Узмите мој благослов са собом и одонесите у своје домове онима који не могу данас да буду са нама. Дајте свима, чак и ако вам то тешко пада, један знак мира. И мислите управо на ову Ускршњу Неђељу, када славимо Васкрсење Господа Исуса Христа, да мржња и фанатизам лишавају било какве љубави.
Ми верници Црногорске Православне Цркве ћемо, вођени добрим примјером, показати људима, да у нашим срцима мир није исцрпљен.
Амин
† Архиепископ Которски Симеон
Превео,
Сретен Вујовић,
Секретар Светог Синода ЦПЦ
Оригинал
Gläubige Christen im Herrn!
Nach einer langen Zeit des Fastens in der uns das Leben und das Sterben Unseres Herrn Jesus Christus wiederholt vor Augen geführt worden ist,
in einer Zeit in der wir uns vielleicht an unsere eigene Sterblichkeit erinnert haben, in dieser Zeit haben wir das heilige Osterfest die Auferstehung Unseres Herrn Jesus Christus herbei gesehnt.
Und heute stehen mit großer Ehrfurcht diesem Ereignis gegenüber.
Vorbei ist der Leidensweg vorbei die Schmach die man dem Sohn Gottes angetan hat.
Heute feiern wir Seine Auferstehung. Christus der für uns am Kreuz gestorben ist, ist auferstanden von den Toten.
Er der für uns gestorben ist, ist heimgekehrt zu Seinem Vater, an einen Ort an den wir die Christen auf Erden hoffen eines Tages zu kommen.
Sein Leiden und Sein Tod soll nicht ungehört bleiben. Sein Tod den wir uns immer wieder in Erinnerung rufen sollen, darf nicht umsonst gewesen sein.
Christus hat uns im Auftrag Seines Vaters Seine Kirche hinterlassen.
Eine Kirche des Frieden und der Liebe.
Wenn wir uns an dieses großes Ereignis erinnern und uns in der Zeit in der wir leben fragen was aus dieser Kirche Unseres Herrn Jesus Christus geworden ist, so werden wir uns eingestehen müssen das sich viel zum negativen verändert hat.
Wo ist die Liebe geblieben die Er uns hinterlassen hat, wo das Verständnis die Verzeihung die Er uns gelehrt hat, was ist aus diesem Testament das Er uns hinterlassen hat geworden?
Die Kirche Unseres Herrn Jesus Christus der uns die Einheit in der Kirche gelehrt hat, diese Kirche ist durch den Unverstand der Menschen zerrissen worden.
Die Menschen haben dieses Testament des Sohnes Gottes mit Füßen getreten und haben Seine Lehre zum Teil für eigene und auch für politische Ziele verwendet.
Heute an diesem denkwürdigen Tag an dem wir aufgrund der Konstellation des Kalenders zusammen mit der römisch katholischen Kirche das heilige Osterfest feiern, sollten wir uns daran erinnern das wir vor über 1000 Jahre eine Kirche waren, eine Kirche die aufgrund von Machtpolitik und Unverständnis der Menschen zum größten Schisma der Kirchengeschichte geführt hat.
Die Menschen damals haben die Kirche des Sohnes Gottes geteilt und haben über ihre eigenen profanen Wünsche jene Menschen die an die gemeinsame Kirche Unseres Herrn geglaubt haben entzweit.
So blicken wir auch mit Bitterkeit auf unsere eigene Situation in Montenegro zurück. Auf eine Situation die bis zum heutigen Tag keine Einheit oder Frieden gefunden hat.
Wir glauben daran das uns, unser Herr in unserer Montenegrinisch Orthodoxen Kirche nicht verlassen hat.
Und wir glauben daran das der Frieden in unserer Kirche wieder eintreten wird.
Wir glauben daran das, dass Wirken unserer Vorfahren für unsere Kirche mit dem Segen Gottes war und wir glauben das unsere Vorfahren zur Ehre Gottes zur Ehre des Montenegrinischen Volkes, die Kirche Unseres Herrn Jesus Christus in Montenegro verwaltet haben.
Und so glauben und hoffen wir auch das uns unser dreieinige Gott uns beschützt und uns eines Tages das wieder gibt das Menschen in Seinem Namen geschaffen haben.
Brüder und Schwestern in Christus.
Zeigen wir an diesem großen heiligen Sonntag, der Auferstehung Unseres Herrn Jesus Christus den Menschen das wir unseren Glauben an das Gute behalten haben.
Zeigen wir den Menschen das es uns nicht fremd ist wenn wir an diesem Tag des Friedens auch für unsere Widersacher beten das sich der Herr ihrer erbarme und die Einsicht des Friedens schenken möge.
Beten wir heute das der Frieden dort wo er nicht mehr zu finden ist wieder geweckt wird.
Beten wir für den Frieden in Montenegro und beten wir für den Frieden in der Welt, einen Frieden den wir so dringend für unser Leben brauchen und leben wir in Montenegro den anderen Menschen den Frieden vor und beweisen wir das Frieden und Liebe der richtige Weg für uns und für die Welt ist.
Ich danke dem Auferstandenen Herrn Jesus Christus das Er mir möglich gemacht hat heute bei euch in meiner Diözese zu sein um mit euch das heilige Osterfest zu feiern.
Ich weiß das ich schon lange die Montenegrinische Sprache
sprechen müsste. Und ich weiß das ich viel zu wenig bei euch den Gläubigen in meiner Diözese bin. Aber unser Metropolit hat mich mit der Aufgabe des Außenamtes für unsere Kirche betraut. Und mit dieser Aufgabe bin ich für alle Diasporas in der Welt zuständig.
Ich habe 25 Jahre meine Gläubigen in Österreich .die mit mir von der Griechisch Orthodoxen Kirche mit dem Alten Kalender in die Montenegrinisch Orthodoxe Kirche gekommen sind, in diesem Jahr in Österreich alleine gelassen.
Aber sie haben alle verstanden und senden euch den Montenegrinern Glückwünsche für diesen Tag und den Segen des Auferstandenen Herrn Jesus Christus.
Sie haben verstanden warum ich bei euch sein muss, weil sie wissen das es für mich ein Herzensbedürfnis ist heut bei euch zu sein.
Gedenken wir gemeinsam in dieser heiligen Liturgie jener Menschen die in diesem Jahr von uns gegangen sind.
Beten wir für Sie dass sich der Auferstandene Herr Jesus Christus ihrer Seelen erbarmen möge.
Und am Ende der Heiligen Liturgie denken wir an die Katechetische Rede des Johannes Chrysostomos in der er uns erinnert, auch an jene zu denken und zu beten, die aus einem guten Grund heute nicht bei uns sein können.
Und so wünsche ich Euch allen den Frieden und die Liebe unseres Auferstandenen Herrn Jesus Christus, und ich wünsche euch die Kraft das ihr den Menschen helft den Frieden dort wo er nicht mehr zu finden ist, wieder zu finden und das ihr Liebe und Frieden in euren Familien, an euren Arbeitsplätzen aufrecht erhaltet.
Nehmt meinen Segen mit in euer Zuhause und bringt in jenen die heute nicht bei uns sein können.
Gebt allen und wenn es euch auch schwer fällt ein Zeichen des Friedens.
Und denkt gerade an diesem Ostersonntag an dem wir die Auferstehung Unseres Herrn Jesus Christus feiern, Hass und Fanatismus entbehrt jegliche Liebe.
Wir die Gläubigen der Montenegrinisch Orthodoxen Kirche werden mit gutem Beispiel vorangehen und den Menschen zeigen, dass in unseren Herzen der Frieden nicht versiegt ist.
Amen.
+ Erzbischof Symeon
