Свештеници СПЦ поричу Христа

Поред другијех рђавијех порока који су се у потоњим деценијама увукли у нашу јавну комуникацију највише су проширени језик улице, звани арго, клевета, неистина и псовка. Један од порока којим се након 1918. може застиђети црногорски етички кодекс је ово зло у језику. Оно је веће ако је израз немоћи зла на ђелу.

Ту се не штеде ни највише свете вриједности Бог, Богородица, Христ, свечеви. Ово зло као епидемија проширило се на све слојеве друштва. А нарочито на припаднике С П Ц у Црној Гори, као њене познате негаторе и клеветнике.

Тешке ријечи, клевете и неистине изазивају негодовања. Њихов произвођач њима износи на виђело свој унутрашњи живот, цјелокупну природу и физионимију душе. Задах отпадних производа ума додирује се најделиканијег дијела људске природе, оваплоћује крајњи срам и потпуни неморал. Рђаве ријечи рађају се из рђавих мисли, а ове воде рђавим ђелима.

Исус Христ је рекао: Оно што излази из уста – из срца излази и то погани човјека! Апостол Павле псовку убраја у ред тешких грјехова а Јован Златоусти говори: “Хоћеш ли да знаш како је велико зло говорити рђаве и срамотне ријечи. Гледај само како се црвене од стида они који те слушају. У таквој ствари што може бити грђе и презреније од човјека који срамотне ријечи говори. И срамотне жене имају више стида него такви људи. Боље је из уста избацити ђубре, него срамотне ријечи. Ништа тако људе не чини безочним, као кад они говоре и слушају зле ријечи. Бог је смјестио у твоја уста лијепи мирис, а ти мећеш у њих ријечи смрдљивије од сваког трупа, убијаш саму душу и чиниш је неосјетљивом. Зашто човјек све то чини. Лупеж краде ради користи, развратник гријеши да задовољи тијело, а какво задовољство доносе тешке ријечи? Оне доносе само штету, кваре морал и разврат и од њих људи постају рђави и зли. Грубошћу се приближавају животињи. Порок има привлачну снагу, а прихватање зле ријечи мимо воље рађају нечисту мисао која води порочном расположењу и злим ђелима, грјеховима.

И док лупеж краде ради користи, развратник да задовољи тијело, порочник да нахрани нечистоћу, што раде свјештеници С П Ц?

Они поричу Христа, Апостола Павла, Јована Златоустог и црногорски етички кодекс и потврђују да нико не мрзи никога тако као издајник издану домовину. Свјештеници црногорског поријекла Црну Гору, ЦПЦ и Црногорце .

Зато су за њих сви прохујали вјекови аутокефалне Ц П Ц, вјекови СПЦ у Црној Гори. Заборавили су зашто је регент Александар присајединио свету , аутокефалну и историјску Ц П Ц окупационој српској цркви 1920. године, као посљедицу аншлуса Црне Горе Србији, двије године прије тога.

Зато су за њих Црногорци, ЦПЦ и ДАНУ и сви остали истински црногорски патриоте ванбрачна ђеца и псеудоцрногорци. Чије они то ријечи понављају? Ријечи и ђела својег ментора м. Амфилохија, познатог по клеветању свега црногорског. И кога то они призивају? Никога другога до оне који су након 1918. убијали злостављали, мучили и палили Црногорце и њихове домове.

Призивају они ништа друго до нову српску инквизицију. Траже оно ново, обновљено српско окупационо доба.

Да имају ишта хришћанског у себи не би подржавали српске окупаторе по Црној Гори као њихов ревносник м. Амфилохије. И суђеловали у затварању Божјих храмова пред црногорским вјерницима, чији су их преци подизали.

И не би клеветали Црногорце попут оних својих предака и племеника чији је ум потпуно преузела мржња, као једини њихов господар и судија. Заслужују ли клеветници попут ових и њиховог духовног учитеља м. Амфилохија, који се налазио на Хашкој оптуженичкој листи, часну мантију?

Како могу носити мантију они који шире толико неистина о свему по Црној Гори? Како могу исповиједати Црногорце ови професионални клеветници који не признају црногорски народ и који су заборавили не само на учење Христа, Апостола Павла и Јована Златоустог, већ и на Сулу Радова који је и њима и свима поручио : “Не чините са ријечима оно што не би са људима.

Цетиње , 14. 11. 2011. Из канцеларије Ц П Ц