Стамбени проблем Филермосе

Као главни разлог за премјештање Филермосе, посланик ДПС-а, Александар Богдановић, наводи потпуни изостанак ходочасних посјета овој реликвији у Плавој капели и да је треба премјестити у пећину изнад Цетињског манастира, јер је тај простор мистичан и погодан за ходочашће.

Највећа вриједност ове ријетке реликвије је у њој самој, а не у мјесту ђе је изложена. Ма колико да је вриједна, она ипак није наше изворно духовно насљеђе и неприхватљиво је постављати изнад и у непосредној близини наше највеће светиње. Филермосу је само судбина догађаја донијела на наше просторе, за што ми немамо никаквих посебних заслуга. У том погледу она се баш много не разликује од судбине Таксина Шинаватре. Ако, пак, нешто специфично карактерише боравак Филермосе код нас и у нашом крајевима, за разлику од осталих крајева у свијету ђе је вјековима боравила, онда је то да је овдје покрадена. А то се у свијету зна и не може нам служити на част.

У свијету постоје бројна мјеста са пећинама, као Лурд у Француској, ђе су се по тврдњи вјерника спонтано десиле натприпродне појаве, па су та мјеста постала стециште ходочасника, јер се тамо, наводно, појављује Госпа и преноси им поруке од бога. Али те пећине нијесу прво прегледали геолози и стручњаци да одреде да ли је погодна за појаву “миракула”. Постављањем Филермосе у “нову Витлејемску пећину”, како су је неки крстили, личи на трик или превару. Јер овдје један политичар унапријед најављује стварање мистичног амбијента који ће имати тај чудотворни ефекат, а који Филермоса нема у Плавој капели, што ће неодољиво привући вјернике. А све то плански, у “оквиру економског препорода града и нових радних мјеста”. Тако ће, чим се Филермоса препакује у нову амбалажу, приходи бујицама да потеку, као кад се одријеши Ладница!

Жао ми је Цетиња, ђе су приходи по становнику нижи него у Андријевици, али ми је још жалије да многи насиједају на празне приче. Јер, то им обећава онај исти политичар који је прије неколико година израчунао да ће приходи од жичаре Котор-Ловћен-Цетиње бити виши од четири милиона годишње, а предсједник Вујановић још од 2006. наводно тврди да за жичару имамо финансијску подршку банака, јер су то веома исплативи пројекти.

Богдановић већ дуго тврди да ће Цетиње постати град на мору једином жичаром у свијету која спаја два града. А кад се Цетињани упуте том жичаром на море, завршиће у голети изнад Грбља око 6 километара далеко од мора! Можда је најбоље да као рекламу пећини гарантујемо будућим ходочасницима и потпуно физичко и душевно исцељење, ако на кољенима пређу од пресједникове резиденције до на Табљу. Свезнајући, претенциозни млади политичари опаснији су од старих, јер дуже живе!

Филермоса је била заштитница Медитерана и боравила је већином близу мора (Родос, Малта), па зашто је сада не би смјестли у неку малу капелицу у амбијенту старог града Котора. Убијеђен сам да би се баш тако најбоље уновчила ова реликвија, с тим да се на врх Оријена, као најбоља реклама, постави крст висок педесет метара са њеном силуетом која свијетли ноћу, слично Карковаду изнад Рија де Жанеира. Сваки брод са пучине који плови Јадраном би је видио, па и они који доводе ходочаснике у Међугорје. А то би се могло реализовати брже и са мање инвестиција. Ко не вјерује у финансијски ефекат, нека упореди број туриста који годишње посјете Котор са посјетом Цетињу.

Филермоса је власништво државе, па би Влада у заједници са ове двије општине направила споразум да највећи дио прихода иде за унапређење пријестонице, као културног и историјског центра Црне Горе.

------------------------------------------------------
Преузето са странице:
http://www.vijesti.me/index.php?id=339653