Филермоса као инструмент раздора у рукама моћника

Необјављено реаговање на текст „Вијести“ од 30. маја под насловом „Филермоса ујединила Митрополију и ЦПЦ“

Ко год познаје црквене прилике у Црној Гори, овакав наслов у контексту актуелних стремљења би значио искључиво најаву оснивања „аутономне православне цркве“ у Црној Гори, под патронатом Српске православне цркве и укидање Црногорске православне цркве. Не вјерујемо у малициозност редакције „Вијести“, али већина читалаца га у том смислу разумије, па Вас молимо да на истој страни у истом обиму објавите наш текст.

У истом тексту је исказана отворена пријетња од стране Алесандра Богдановића, па смо ово вријеме жељно ишчекивали не би ли неко од надређених господина Богдановића ове пријетње оповргао.

Сваки народ је поносан на своју културу, историју и традицију, Као саставног дијела духовности по којој су препознатљиви, не дозвољавајући било какву девастацију. То је легитимација која их сврстава међу цивилизоване народе. Црна Гора има све те атрибуте. Црногорска интелектуална елита својевремено се побунила против изградње храма за три хришћанске реликвије изнад Цетињског манастира, јер изградња на том локалитету представља девастацију црногорског културног насљеђа и унижавање црногорске духовности, које морамо његовати као аутентично национално благо уз сво поштовање општехришћанских вриједности.

Пројекат изградње храма на поменутом локалитету ових дана доживљава своје повампирање. Одборнички клуб ДПС-а, на сједници одржаној 17. маја о.г. предложио је да Скупштина Пријестонице на сједници заказаној за 25. мај усвоји приједлог Декларације о обезбјеђивању простора за икону Филермосу, а образложење је дао предсједник обог клуба Александар Богдановић. Приједлог је наручен са највишег државног врха, а уврштен је у Дневни ред Скупштине прије засиједања Одборничких клубова.

Грађани Цетиња су схватили да се пројекат покушава лоцирати на неприхватљивој локацији, без претходне јавне расправе, и да се покушава гурнути у руке самих Цетињана односно Скупштине Пријестонице, какол би пројектанти ових нечистих работа опет имали чисте руке као низ пута до сада.

За оне који су за очувања властитих вриједности, духовних, културних, историјских, амбијенталних, неприхватљива је било каква изградња изнад Цетињског манастира, осим радова који би били усмјерени на враћање девастираног простора у првобитно стање, уз реконструкцију Његошеве Табље умјесто постојећег звоника. Цетињани очекују другачију локацију на којој би храм употпунио културни амбијент града, развио вјерски туризам валоризовао постојеће културно-историјске споменике. Није на одмет размислити и о реконнструкцији Двора Ивана Црнојевића, оснивача Цетиња, за што већ постоји пројекат, који не угрожава Дворску цркву Петровића.

Даљој девастацији културног насљеђа супротставила се Црквена општина ЦПЦ, преко петиције којој су се придружили бројни грађани Цетиња, и предложила Скупштини Пријестонице да не усвоји понуђену Декларацију. Скупштина је игноришући вољу својих грађана ипак усвојила поменуту Декларацију.

Културни и јавни радници који су се раније оглашавали против локације изнад Манастира су наједном заћутали, поред раније образложеног свог става, за који одговорни ни тада нијесу хтјели чути. Остао је усамљен и глас Димитрија Поповића, којега многи сматрају једним од највећих сакралних сликара и који је члан савјетодавног тијела Римског Папе. Он је поводом овог пројекта поручио да се не чини светогрђе због три реликвије.

Сасвим је препознатљиво у чијем је кабинету зацртан план сељења Иконе. Својевремено је предсједник Вујановић упутио оштре критике на рачун културних и јавних радника који су се успротивили одабиру локације Храма, назвао их „центром деструкције“. Господин Вујановић је све „канонски“ образложио у јавним наступима у присуству митрополита СПЦ у Црној Гори. На првом промотивном скупу одржаном у Бару 22.02. 2008. године као кандидат за предсједника Државе, господин Вујановић је изјавио да ставља тачку на причу о светилишту: „Не желим да пропагирам нешто што неће бити прихваћено од Цетиња и Цетињана!“

Након поновног избора за предсједника изјавио је да је потребно градити цркву за три светиње на Цетињу, али ако се докаже да је изградња цркве изводљива у другом мјесту, треба размотрити и ту могућност. Збуњују заиста двије опречне изјаве човјека којега сматрају озбиљним политичарем.

У Мнеаџмент плану историског језгра Цетиња, Министарства културе ЦГ не помињу се ни реликвије ни изградња Храма. Познато је само да је 1996.године тадашњи министар културе ЦГ покушао измјестити Икону у Подгорицу. Ову намјеру су осујетили грађани Цетиња.

Декларација је очигледно инструмент сијања раздора у рукама моћника. У прилог општој конфузји говори и сајт www.rev-architecture.com/projects/cetinje_sanctuary.shtml. Довољно је бацити летимичан поглед и видјети огромну бетонску конструкцију на платоу изнад Манастира, противно свим правилима прописаним од стране УНЕСЦО-а за очување културно-историјских цјелина. Декларацијом се тврди да ће „капела“ бити у пећини и да неће нарушавати постојећи амбијент?!

Предлагачи Декларације очигледно немају или искрене намјере или јасну визију када је у питању раализација пројекта измијештања иконе Филермосе.

Очекујемо да ће консултовати и укључити у овај пројекат и Малтешке витезове, Јовановце, који су преко медија исказали жељу и намјеру да учествују у финансирању Пројекта и његове валоризације. За узврат су тражили да им се објекат неколико пута годишње уступи за рукополагање нових витезова, у присуству представника краљевских породица, а у знак захвалности обећали су обнову музејског здања Болнице „Данило И“ и стављење објекта у функцију. Одбијање обаквог поклона може бити условљено једино тиме што у њему непостоји „уграђивање процента“.

(приједлог антрфилеа) У Законуј о Пријестоници из 1993. године, иновираном 2008. стоји одредба да ће Скупштина Црне Горе и Влада у року од 6 мјесеци, од дана ступања Закона на снагу, одредити које јавне, научне и културне установе, министарства, државни и други органи управе имају сједиште у Пријестоници. Та законска обавеза није још испуњена. Напротив, покушало се са измијештањем Музичке академије,, а извјесно је да ће Завод за заштиту споменика културе бити измјештен у Подгорицу. У припреми је и Закон о библиотека,а. Како ствари стоје изгледа да ће Национална библиотека убрзо напустити Цетиње. Тешко је и претпоставити која нас још изненађења очекују. То ће показати вријеме, а за вјеровати је да ће се измијештања кључних националних институција са Цетиња „амандмански“ укинути и Закон о Пријестоници. Од локалних политичара се очекује само бескрајна послушност, и „сервисирање“ налога из Подгорице, без обзира да ли они наносе штету Пријестоници.

Грађанима Цетиња, који су се одважили да искажу негодовање због планиране даље девастације Цетиња, савјетник предсједника Црне Горе, Александар Богдановић, преко „Вијести“ упућује отворену пријетњу да грађани „морају сносити одговорност и посљедице“ због демократски исказаног мишљења. Овакве пријетње су достојне „најблиставијих“ времена разних ГУЛАГА.

Предлажемо господину Богдановићу да прва средства која се добију за очување културне баштине на Цетињу усмјери на санацију и реконструкцију затвора у Богдановом крају. Специфичан културно-историјски споменик у коме су послије 1918. затварани противници уништења Црне Горе, а од 1941. црногорски антифашисти и родољуби. У једном дијелу овога затвора предлажемо музејску поставку, која ће свједочити о овим тешким временима. У другом дијелу треба адаптирати просторије, по свим савременим међународним стандардима, за боравак оних који се усуде другачије мислити од Предсједниковог савјетника, и то мишљење јавно саопште.

Овај објекат би употпунио културно-историјски амбијент Цетиња и обогатио туристичку понуду. Свечано отварање овог музејско-резиденцијалног објекта требало би уклопити у манифестацију Године културе на Цетињу.

Жеља нам је да свечану врпцу пресјече господин Филип Вујановић, а у случају да „због раније преузетих обавеза“ буде спријечен, предлажемо та то уради господин Александар Богдановић, уз благослов митрополита Српске православне цркве у Црној Гори, господина Амфилохија Радовића.

Црквена општина
Црногорске православне цркве Цетиње,
потпредсједник,
Марко Врбица