Српски поп јачи од државе Црне Горе?

Побједа је затражила од правосудних органа став да ли изјава српског владике представља говор мржње и да ли садржи елементе кривичног дјела ширења расне, националне и вјерске мржње или нетрпељивости или неког другог кривичног дјела. Одговор до сада нијесмо добили.

ПОДГОРИЦА – Седам дана од како је највиши великодостојник Српске православне цркве у Црној Гори, митрополит Амфилохије (Радовић) у Бару ширио вјерску и националну мржњу ни један државни орган Црне Горе није се огласио.

Побједа је затражила од правосудних органа да се изјасне да сматрају да наведене изјаве представљају говор мржње и да ли садрже елементе кривичног дјела ширења расне, националне и вјерске мржње или нетрпељивости или неког другог кривичног дјела. Одговор чекамо.

Редакција Побједе затрпана је реакцијама јавних личности и „обичних грађана“.

Професор права Благота Митрић каже за Побједу да Амфилохијеву клетву може да уклопи као његову „црквено канонску надлежност“, али када он „једног посланика Скупштине Црне Горе, који је муслиманске вјероисповијести, вријеђа по питању вјерске припадности крши једну од фундаменталних уставних забрана, а то је забрана пропагирања вјерске и националне нетрпељивости“.

ПОДГОРИЦА – Недјељу дана од како је највиши великодостојник Српске православне цркве у Црној Гори, митрополит Амфилохије (Радовић) у Бару ширио вјерску и националну мржњу ни један државни орган Црне Горе није се огласио.

- Стигла је његова (објекта на Румији) слава до Стејт Департмента, Уједињених нација, Брисела, и то је добар знак. Али није добар знак и морам да поменем по имену да господин (Мехмед) Бардхи, који је муслиман, непрестано подстиче безумне људе да ураде исто оно што су урадили Турци освајачи када су освојили Бар и када су срушили часни крст на Румији - рекао је, међу осталим, српски владика на Бадње вече у Бару.

Амфилохије (Радовић) је исте вечери у још двије прилике говорио у сличном тону. Тема је био објекат који је Српска православна црква бесправно подигла у љето 2005. на врху Румије.

- Ко срушио тај храм, Бог га срушио, и њега и његово потомство, часни крст му судио - рекао је владика Амфилохије испред Храма Светог Јована Владимира у Бару. Слично је поновио и нешто касније у Подгорици.

- Само пасја и лажна вјера може рећи да треба рушити цркву на Румији. Шта је друго него пасја и никаква вјера када се из уста некога ко каже да је хришћанин и притом митрополит чује да треба срушити цркву Свете Тројице на Румији. Само пасја и лажна вјера може тако говорити поред ћивота Светога Петра Цетињског – казао је српски митрополит Амфилохије (Радовић).

Идентичан је резултат и наших настојања да утврдимо какав је однос власти према најновијем вјерском и националном радикализму највишег великодостојника српске цркве у Црној Гори.

Док се власт премишља и мјерка што да учини а да се не замјери, редакција Побједе затрпана је реакцијама јавних личности и „обичних грађана“. Ни једна тема у посљедњих годину није изазвала толико реакција наших читалаца, а да Побједа те реакције није тражила нити је позивала читаоце да о томе пишу.

Еминентни правници са којима су разговарали наши новинари не доводе у сумњу да изјава владике Амфилохија садржи елементе кривичног дјела о којем је ријеч. У писмима наших читалаца има свега – од историје, вађења Амфилохијевих изјава из архиве, есеја о његовој улози и политичком дјеловању до писма једног Црногорца из Задра који пише да је спреман да преузме на себе сво проклетство само да се случај објекта на Румији стави ад акта.

У дане у које се навршавају двије деценије од како у столици Светог Петра Цетињског сједи Амфилохије (Радовић) Побједа подсјећа на неке од његових бројних изјава које су могле, а нијесу, изазвале реакцију (правне) државе:

Црногорци су копилад

„Кажу ми а изгледа да је то и тачно како је Милован Ђилас добио наређење да историјски образложи и документује постојање црногорске нације и да је то он урадио на основу Марксовог учења. Међутим, тај исти Ђилас се 1954. одрекао тог свог копилета и сада се пише и осјећа Србином. Али то зло је остало.”

Март, 1988, Дневник Телевизије Београд

„Став комунистичке партије и то по директивама Коминтерне прије рата, био је да Балкан и у срцу Балкана српски народ треба да се ослаби. На темељу тога створени су нови народи који у историји нијесу никад ни постојали, као рецимо Црногорци, они су најочигледнији примјер. Ја сам Србин, премда сам рођен у Црној Гори”.

Младина, октобар 1988.

„У историји никад није постојао црногорски народ.”

Књижевне новине, 1989. год.

„Проклет био сваки Црногорац који се одрекао мајке Русије!“ Вјеран духу својих предака, спреман на жртву за Црну Гору и цио српски народ, краљ Никола пјева у једној од својих пјесама:“

У Манастиру Ђурђеви Ступови 1990. г.

„Преко леђа српскога народа укрштају се данашње муње и громови римокатоличко-протестантског Запада и агарјанско исмаиловског исламског Средњег истока.“

(Из књиге Враћање душе у чистоту, Побједа, 19. октобар 1991)

„Црногорска нација је измишљена у Титовој и Ђиласовој лабораторији”.

Политика, 1992.

„Црногорци су комунистички накот или копилад. ... И копиле је дијете које треба љуљати. Није оно неко чудовиште. Уосталом, колико данас имате дјеце која су ванбрачна и имају сва права као што имају друга брачна дјеца.“

Књига „Враћање душе у чистоту“, аутора Амфилохија Радовића, 1992.

Закивање за мост

„Нека би бог подарио да буде што мање оних који се клањају паганском цару проклетом Дукљанину и нека паганског цара Дукљанина сваки Црногорац прикује чекићем за Везиров мост.“

Подгорица, 13. јануар 2002, дочек Нове године по Јулијанском календару

Ђинђићева „браћа“

„Ми се данас овде опраштамо са Зораном Ђинђићем. У близини шанца и споменика вожду Карађорђу, чија је глава такође посечена кумовском и братском руком и окапала, напуњена сламом у Стамболу, пре двеста година“.

15. март 2003, над одром Зорана Ђинђића, говор од којег се оградила Влада Србије

Бесудна земља

„Понашање неких државних органа у овом тренутку, показује, нажалост, да је Црна Гора бесудна земља. Таква је била читавих 50 година, од рата на овамо“.

7. мај 2003, интервју листу Дан (према агенцији Мина)

Ја Бога знам лично, он горе ја доле, и радим шта хоћу и баш ме боле...

БЕОГРАД – Политичко дјеловање митрополита Амфилохија (Радовића) изазива већ двадесет година реакције и у Србији. Поред критика политичких странака грађанске провенијенције прва личност српске цркве у Црној Гори тема је и сатире. У домановићевском стилу, када је о тексту ријеч, а налик британским Спитинг имиџисима када је слика у питању прије неколико година направљен је анимирани филм чији је главни јунак владика Амфилохије. Неки од стихова гласе: Ја Бога знам лично / он горе ја доле, // па радим шта хоћу / и баш ме боле. Ко бункер ми стоји олтар / док около бацам клетве ...

Марија Јовићевић, Срђан Кусовац

------------------------------------------------------
Преузето са страницe:
http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2011-01-13&id=198765