ИДЕЈА О ЦРНОГОРЦИМА КАО "НАЈБОЉИМ СРБИМА" ЈЕ НАЦИОНАЛСОЦИЈАЛИСТИЧКА ТЕЗА

Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорски, поглавар Црногорске православне Цркве Митрополит † Михаило:

Црногорска јавност је била шокирана. Овом скандалу су се радовали само они, који су саучествовали у бројним стратиштима од Вуковара, Овчаре, Сребренице преко Штрбаца, до Буковице код Пљеваља...... Проблеми са СПЦ имају своје дубоке коријене, у даљој хисторији, а они су у својој основи увијек имали великосрпске хегемонистичке претензије, присутне и данас, али много перфидније него у ратним временима.....У најновије вријеме СПЦ је снажан ослонац великосрпским претензијама и често се у Црној Гори са свим богатствима које је противправно присвојила понаша више као параполитички субјекат него као црква......

Однос Исламске вјерске заједнице према ЦПЦ и обратно, јединствен је не само на Балкану већ и шире. Такво насљеђе нам је оставио посљедњи црногорски суверен краљ Никола Петровић I, који је имао и министре Муслимане у својој Влади......Када је ријеч о Црној Гори, више од 95% српских интелектуалаца мисли националистички, а слична је ситуација и у Босни и Херцеговини.

Српска православна црква још није спремна да призна постојање ни ЦПЦ ни црногорске државе ни језика, иако је наша држава за готово 3 вијека старија од прве српске државе. Овдје се очитује сличан однос и према другим народима, по сличном или готово истовјетном шаблону. Канонски простор ЦПЦ се простире у границама црногорске државе и ту свака другачија интерпретација и дјеловање представљају нарушавање територијалног интегритета једне суверене државе......

Ваше Блаженство! 4. новембра ове године се десио скандал у Сарајеву, прије почетка Конференције у организацији РЕКОМ-а. Како Ви објашњавате да некога позову на неки скуп а потом удаље? Ко је одговоран за то?

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: Као хришћанин и поглавар ЦПЦ морам имати разумијевања чак и за оно што често излази из оквира елементарне домаћинске предусретљивости, међутим, морам казати да су комплетне околности у којима се све дешавало јако чудне. У Сарајево сам дошао дан раније и сви позвани су имали на увид листу учесника. Остаје да се запитамо зашто ми то није било саопштено претходни дан, већ се сачекао мој улазак у салу да би тај чин добио на публицитету. У чијем интересу и по коју цијену? Као што сам већ изјавио, у то укључујем и страх од истине појединих учесника.

Како сте се у тим тренуцима Ви осјећали док сте напуштали просторију у којој је одржана Конференција?

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: Моје осјећање је било двојако. Са једне стране сам осјећао срам у име оних који су напустили основне постулате хуманости, а у једном тренутку сам се запитао са ким би ЦПЦ и њени вјерници, који су од почетка били антиратно ангажовани требали да се измире и која је наша функција у читавој причи ако не да својим присуством допринесемо бољем разумијевању, прије свега неких учесника који су били дубоко инволвирани у страдања, како сребреничких и других мученика, тако и властитих сународника, које су својим нехуманим дјеловањем доводили у позицију жртве, па се у читавом том шаренилу често прави и замјена теза око тога, ко је жртва, а ко починилац.

Да ли Вам се РЕКОМ послије извинио и како је црногорска јавност, посебно вјерници који слиједе ЦПЦ, реагирала на скандал у Сарајеву?

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: РЕКОМ се извинио, најприје у писаној форми, а затим и лично у Владичанском дому. Црногорска јавност је била шокирана. Овом скандалу су се радовали само они, који су саучествовали у бројним стратиштима од Вуковара, Овчаре, Сребренице преко Штрбаца, до Буковице код Пљеваља.

Познато је да се СПЦ понаша веома агресивно према Вама, односно Вашој Цркви. Од када датирају проблеми са том Црквом и на који начин се они углавном манифестирају?

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: Проблеми са СПЦ имају своје дубоке коријене, у даљој хисторији, а они су у својој основи увијек имали великосрпске хегемонистичке претензије, присутне и данас, али много перфидније него у ратним временима. Најсвјежији проблеми датирају из времена након 1918. године, укидања ЦПЦ и црногорске вјековне државе, када су ови идеолози били увјерени да је тзв. црногорско питање довршено једном за свагда. Интересантно је напоменути да злочини почињени у Црној Гори након насилног присједињења по својој суровости превазилазе чак и оне почињене на просторима бивше Југославије у најновијем рату. То смо и објавили у књизи “Да се никад више не понови” у знак пијетета према сребреничким, вуковарским и другим мученицима. У најновије вријеме СПЦ је снажан ослонац великосрпским претензијама и често се у Црној Гори са свим богатствима које је противправно присвојила понаша више као параполитички субјекат него као црква.

Вашој Цркви се не призна аутокефалност и поред чињенице да јој је иста (аутокефалност) одузета декретом једне власти и једног режима. Вјерујете ли да ће Вам аутокефалност бити кад-тад враћена?

МИТРОПИЛИТ МИХАИЛО: Наша црква је факат и њена аутокефалност никада није, нити је могла бити укинута. Све остало су политичке шпекулације, и чисто насиље, које доводи до ситуације да ми у властитој држави немамо право управљати својим добрима и служити у црквама које су нам оставили у насљеђе наши преци. Суштина је да се преко нашег узурпираног културног и духовног насљеђа фалсификује физиономија црногорске духовности, како би у погодном политичком тренутку Црногорци лако могли да се утопе и нестану у туђем националном корпусу, чији је тврди ослонац светосавље које се такође представља као сурогат хришћанству, а тзв. српство као сурогат православљу. Идеја о Црногорцима као “најбољим Србима” је националсоцијалистичка теза.

Већински црногорски народ у својој држави има много тога туђега, ето и Цркву која дјелује агресивно према Вашој, аутохтоној црногорској цкрви. Заиста, како објаснити тај феномен да власт у Црној Гори фаворизра туђу Цркву, а истовремено има маћехински однос према домаћој?

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: Идеја обнове црногорске државе је многе затекла неспремне. Са црквом је још комплексније стање, премда међу негаторима има и оних који отворено раде у интересу друге државе и зато су добро награђени.

Да ли је Ваша Црква регистрирана?

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: Јесте, на начин како то предвиђају сви позитивни црногорски закони, насупрот филијали Српске православне цркве са сједиштем у Београду, која у Црној Гори дјелује од 1920, а никада није регуларно регистрована, као да се налази изван и нажалост изнад Закона.

Имате ли приближно тачне податке колики проценат Црногораца православне вјероисповијести слиједи ЦПЦ?

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: Према најновијем испитивању ЦЕДЕМА, ЦПЦ ужива повјерење 35,6% комплетне популације, ако се узму у обзир и поштоваоци ЦПЦ онда је тај проценат много већи.

Каква је ситуација са инфраструктуром Ваше Цркве - посебно када је ријеч о објектима, земљиштем и образовним установама?

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: На ово питање сам одговорио већ раније, али морам допунити, да се уништавањем препознатљивог “рукописа” ЦПЦ у нашим сакралним објектима покушава брисати вјековно памћење Црногораца, и нажалост много тога је отишло у неповрат. Што се тиче образовних установа за сада смо у позицији да наше кадрове школујемо у сестринским црквама, у иностранству, а у току је и пројекат обнове цетињске богословије, која је такође узурпирана од стране Српске митрополије у Црној Гори.

Какав је однос других вјерских заједница у Црној Гори, посебно Исламске, према ЦПЦ?

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: Имамо јако коректне односе и са Католичком црквом и са Исламском вјерском заједницом, од којих не можемо очекивати да се директно укључују у рјешавање проблема ЦПЦ. Однос Исламске вјерске заједнице према ЦПЦ и обратно, јединствен је не само на Балкану већ и шире. Такво насљеђе нам је оставио посљедњи црногорски суверен краљ Никола Петровић I, који је имао и министре Муслимане у својој Влади.

Поклонили сте се невиним жртвама у Сребреници и Вуковару и, ако се не варам, једини сте православни свештеник са простора бивше Југославије који је то учинио. То би се у неким нормалним земљама тумачило као нормалан људски гест, а поготово је нормално да је учињен од стране оног који проповиједа Божје заповиједи. И други их проповиједају, али ипак не долазе ни у Сребреницу ни у Вуковар. Коментар?

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: Нажалост истина је. Када је ријеч о Црној Гори, више од 95% српских интелектуалаца мисли националистички, а слична је ситуација и у Босни и Херцеговини. Српска православна црква још није спремна да призна постојање ни ЦПЦ ни црногорске државе ни језика, иако је наша држава за готово 3 вијека старија од прве српске државе. Овдје се очитује сличан однос и према другим народима, по сличном или готово истовјетном шаблону. Канонски простор ЦПЦ се простире у границама црногорске државе и ту свака другачија интерпретација и дјеловање представљају нарушавање територијалног интегритета једне суверене државе.

Хвала Вам велика што сте се поклонили жртвама мога народа и других невиних Божјих створења, те за овај разговор.

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: И мени је било задовољство, као и увијек кад се разговара са разборитим људима који уважавају мишљење својега ближњега. Када ми год буде могуће и ако Бог да здравља увијек ћу се са пијететом поклонити сваком невино страдалом Божјем створењу.

РАЗГОВОР ВОДИО: Бедрудин ГУШИЋ (www.orbus.be)